Jadranka Mijajlovic

Nema tako fascinantne umetnosti kao što je to umetnost prirode u zapanjujućoj, beskrajno neshvatljivo dubokoj lepoti večernjeg neba gde su u savršenoj harmoniji dobrota i lepota za sve ono ljudsko u nama, što nas uzdiže iznad naših svakodnevnih nedaća u našim prolaznim životima. Sve naše nevolje dolaze zbog nedostatka našeg osećaja i razumevanja skrivene poruke ovog beskrajnog savršenstva, poruke koja je utisnuta u našim srcima od samog početka stvaranja univerzuma: da živimo u harmoniji s prirodom i postanemo slični njoj u aktu davanja i ljubavi, što je sinonim za savršenu prirodu čiji smo samo tanani deo. Naš je zadatak da kao ljudska bića sami izgradimo novu vrstu međusobnih odnosa kako bi osetili i razumeli ovaj uzvišeni akt i na taj način ostvarili njenu poruku. To možemo učiniti samo združeni na globalnom nivou izgradnjom jednog novog društvenog okruženja gde neće biti mesta za mržnju već za uzajamnu ljubav, davanje i toleranciju. Ako to ne učini naša generacija to će biti zadatak budućih generacija.